Feng Shui with Dr. Anna Markovic Plestovic

FENG SHUI * ARCHITECTURE * URBANISM * GEOGRAPHY * SOCIETY

15 osnovnih principa feng šuija

By: Howard Choi, Architect and Feng shui Master

Translation: Dr. Anna M. Plestović

Tekst koji sledi je sažetak naučnog rada arhitekte i feng šui majstora Hauarda Čoija (Howard Choi), direktora udruženja Feng šui arhitekata u Sidneju u Australiji i biroa "arqitektur" u Berlinu. Da bi se čitaocima olakšalo praćenje teksta i prijem ovih veoma važnih principa, tekst je skraćen, prerađen i prilagođen. Originalni tekst u potpunoj verziji možete pročitati na ovom linku "15 Core Principles of Feng Shui"  

 

1. Feng Šui posmatra svet holistički –  kao celovit, integrisan sistem

 

Svet je u vizuri feng šuija sistem koji obuhvata sve materijalne i nematerijalne stvari i pojave na Nebu i Zemlji. Sve komponente sistema su u nekom odnosu – međusobnog ograničavanja, jačanja, zavisnosti, blokade, transformacije... – prema svim ostalim komponentama. Celovit sistem, kao i bilo koji njegov deo se može sagledati samo zajedno sa ovim vezama i interakcijama delova, kako prema drugim delovima, tako i prema celini. Koncepti kao Qi, Jin-Jang ili Pet faza se primenjuju kao analitička sredstva u okviru ovog sistema na sve njegove materijalne i nematerijalne, merljive i nemerljive elemente, kao i na odnose među ovim elementima. Prisutnost sinergije, stanje dinamičke ravnoteže u sistemu se označava kao stanje Sheng Qi (šeng ći – sjajni ći), dok se nedostatak sinergije i neravnoteža karakterišu kao Sha Qi (ša ći – blokirani ći). 

Ideja integrisanog holističkog Univerzuma izražena je u kineskoj frazi “Tian Ren He Yi” (Čovek i Nebo kao Jedan). Autori knjige  “Geomantija i arhitektonski izbor lokacije u Kini”, baveći se razvojem ovog filozofskog koncepta od dinastije Čou do dinastije Sung došli su do zaključka da bi tri pretpostavke sadržane u ovom konceptu trebalo razmotriti i primeniti u kontekstu današnjice: 

1) Čovek je deo prirode, te je odgovoran za nju, kao i ona za njega.

2) priroda ima univerzalne zakone koje bi i čovek trebao da sledi.

3) Ljudska priroda i Dao (Tao) su identični, zato bismo u svom ponašanju trebali biti "Ziran" 

U okviru feng šuija ovo znači da bismo trebali raditi sa prirodom, a ne protiv nje, i da sem komponenti trebamo uzeti u obzir i odnose među njima, kao i njihov odnos prema celini kako bi naša dela bila holistička i integrisana u zamisli i izvedbi, i podržavala sinergiju u sistemu. Sve tri pretpostavke su sadržane u pojmu "Ziran", koji nas dovodi do drugog principa: 

 

2. Feng šui teži usklađenosti sa mogućnostima i primerenosti ograničenjima mesta

 

Treba težiti rešenjima koja su "Ziran". Šta je, u stvari, “Ziran”? Jedno tipično objašnjenje može se naći u knjizi "Lao Ce – Ziran način života":

“Duh Reka je bio kao mi, nije znao šta je Ziran, pa je jednog dana odlučio da pita Duha Severnog Okeana. Ovaj mu je odgovorio poređenjem ponašanja ljudi i životinja. Rekao je da se konji i krave rađaju sa četri noge, i to je Ziran. Ali kad je čovek došao, i stavio am na konja, i kariku u kravine nozdrve, kada ih je potkovao metalom, to već nije bilo Ziran. Čovek je, budući sebičan, uništio Ziran. Tek kad čovek prestane da bude pohlepan i uobražen, i kad počne da obraća pažnju na Put Neba (Tiandao), moći će čovek da se vrati svojoj unutrašnjoj prirodi (Benxing) i da bude Ziran.” 

Wuwei (ne-delanje) taoistički pojam u korenu Ziran rešenja ne znači ne raditi ništa, već znači preduzimanje odgovornih koraka u skladu sa Putem Neba. Svako mesto ima svoje prednosti i ograničenja. Neka mesta su pogodna za stanovanje, dok su druga pogodnija za trgovinu ili proizvodnju, iz čega proističe, da je, kako bi krajnji rezultat bio "Ziran", potrebno utvrditi za šta je mesto pogodno. Takođe treba težiti da se odredi odgovarajući oblik koji odgovara mestu. 

Primena ovog principa u geografski, geološki, klimatski, kulturno i na mnoge druge načine diverzifikovanom kineskom prostoru rezultirala je raznovrsnom tipologijom tradicionalne stambene arhitekture u Kini, kao što pokazuje ilustracija iz knjige Cheng Jianjun-a "Fengshui yu Jianzhu" (Feng Šui i arhitektura):

 

 

Princip usklađenosti sa okvirima i primerenosti ograničenjima mesta se može shvatiti i kao strateško prilagođavanje ljudske delatnosti u cilju prevazilaženja ograničenja, kao u slučaju Vojvode od Qin-a. On je pri poseti jednom naselju na obali mora video da je zemlja ispošćena i da su ljudi siromašni, pa je naložio da stanovnici mesta napuste bavljenje poljoprivredom, i da počnu da se bave ribarenjem, proizvodnjom soli i zanatima.  

Manastir na planini Wudang je odličan primer postizanja rešenja koje je Ziran, kroz poštovanje karaktera mesta. Kada je car iz dinastije Ming odlučio da razvije Wudang u carsko taoističko svetilište, zabranio je da se zemlja iskopava i odnosi sa mesta, kao i rušenje drveća. Gradnja je tako pratila topografiju, i krajnji rezultat je postignut bez nanošenja štete okruženju, što je u skladu i sa savremenim ekološkim principima. 

 

3. U zagrljaju planina, blizu vode

 

Planine su u fizičkom smislu "kosti zemlje" koje nam, sem što nas kriju od predatora i  štite od vremenskih uslova, obezbeđuju hranu i mnoge sirovine. Voda je izvor života i način prevoza. Bez vode ne možemo da preživimo. Arheologija pokazuje da se na prostoru Kine od neolitskih vremena za naselja biraju mesta obgrljena planinama, i blizu vode.   

Biti u zagrljaju planina i blizu vode ima svoje prednosti i u vojno-strateškom smislu, jer omogućuje preduzimanje inicijative u smislu napada, dok se leđa okružena prirodnom zaštitom lako brane. U periodu zaraćenih država država Jin je 11 puta premeštala glavni grad, birajući svaki put mesto "u zagrljaju planina i blizu vode".  

Većina modernih gradova u Kini je i danas "u zagrljaju planina i blizu vode"; veći gradovi kao Šangaj ili Wuhan smešteni su blizu mora ili na ušću reke u drugu reku. Feng šui smatra da se na mestu gde su "Usta vode" nakuplja šeng qi, pa ljudi prirodno teže da se nasele na tim mestima. 

Ovaj princip se može shvatiti i tako, da "zemlja obavija kuću", odnosno da se zaštitne formacije, kao na primer grupe drveć,a postave na odgovarajući položaj, ili kao da "kuće obavijaju zemlju"  kada se zaštitna formacija stvara samim pozicioniranjem građevina. 

 

4. Nosi Jin i prigrli Jang

 

Ovaj princip je zapravo proširenja prethodnog, i govori o pozicioniranju građevine u odnosu na okruženje. Po feng šuiju kuća treba biti zaštićena od hladnog vetra i otvorena licem ka toploti sunca. Fraza "sakriti se od vetra i prikupiti Qi" se često koristi pri objašnjenju ovog principa, u skladu sa kojim za kuću treba pronaći idealnu "feng šui tačku" gde su Jin i Jang u ravnoteži i gde se skuplja Sheng Qi. Iz ovog principa potiče poznati model "četri nebeske životinje", gde formacije zelenog zmaja sa leve i belog tigra sa desne strane, zajedno sa crvenom pticom ispred i crnom kornjačom iza kuće gradnje stvaraju osećaj kao da okruženje grli i štiti stanare. Kada neko mesto poseduje ove kvalitete, kaže se da ono poseduje "osećaj i naklonost" i smatra se veoma povoljnim.

 

  

Neki ovaj princip pominju i kao "leđa ka severu, lice ka jugu", jer se Kina nalazi na severnoj hemisferi, pri čemu nadmorska visina raste od jugoistoka ka severozapadu, zbog čega kuća okrenuta leđima ka senovitijoj i hladnijoj severnoj strani i licem ka osunčanoj i toplijoj južnoj strani najzaštićenija od hladnih vetrova sa planina. "Dixue Zhizheng" (Ispravan vodič za učenje Dixue-a; dixue je ovde oblast feng šuija) iz perioda dinastije Ćing piše: 

"Vetar se ne može izbeći u ravnici, ali i kod njega (vetra) se razlikuje Jin i Jang. Oni (objekti) okrenuti istoku i jugu će primati topao i vruć vetar koje nazivamo Jang vetrovima; oni okrenuti zapadu i severu primaće hladan i studen vetar koji nazivamo Jin vetrovima. Ako (ovi drugi) nemaju zaštite, vetar će prodreti u kosti i doneti poraze i manje potomaka" 

 

 

5. Posmatraj oblik, ispitaj konfiguraciju

 

Feng šui vodi poreklo od umetnosti Xiangdi-a (posmatranje zemlje) i Xiangzhai-ja (posmatranje zgrada ili kuća), tako da je posmatranje i tumačenje oblika utkano u same korene feng šuija. U klasicima je navedeno da postoji pet metoda koji se primenjuju u posmatranju zemlje:

 

  • Metod Zmaja
  • Metod Peska
  • Metod Akupunkturnih tačaka
  • Metod vode
  • Metod Lica (orijentacije) 

Za posmatranje zgrada ili kuća bitno je posmatrati 6 "spoljašnjih stvari" i 6 "unutrašnjih stvari". Spoljnje stvari su putevi i staze, bazeni i izvori, mesto za pražnjenje, mesto za životinje, crkve i oltari, mostovi. Unutrašnje stvari su kapije i vrata, Ming Tang, životni prostor, prostor za spavanje, kuhinja i ognjište, mlin za pirinač. Naravno, stvari koje su ovde navedene treba shvatiti više kao simbol funkcija, nego kao same stvari, budući da u današnje vreme ne gajimo životinje oko kuće u gradu, niti meljemo sopstveni pirinač (pšenicu), a izvor vode nam je slavina. 

U savremenim primenama posmatranje oblika se naziva Xingshi  (Xing - forma" ili oblik, Shi – konfiguracija). Oblik i konfiguracija su komplementarni opoziti koji stvaraju prostor. Oni su u stvari sumiranje relativnih odnosa kao što su blizu i daleko, malo i veliko, individualno i grupno, delovi i celina, vidljivo i nevidljivo. Oblik i konfiguracija definišu i stvaraju jedno drugo. 

Oblik i konfiguracija postoje samo zajedno u složenim prostornim rasporedima i odnosima. Identifikacijom formi i posmatranjem njihovog međusobnog odnosa na različitim nivoima funkcionisanja ovog odnosa može se spoznati "Benxing" (originalni karakter mesta) i pozicionirati i dizajnirati građevina koja će se tu uklapati prirodno, biti i "wuwei" i "ziran". Na taj način se može stvoriti mesto koje nije samo za čoveka, već i za dušu, što otvara mogućnost primene feng šuija u planiranju i dizajniranju okruženja, gde feng šui omogućuje da planer/dizajner mestu pristupi iz holističkog aspekta, da shvati mesto u potpunosti.

 

6. Ispitati geologiju mesta

 

Profesor Wang Yude piše o metodima ispitivanja geologije terena koje su u Kini primenjivane već pre 2000 godina. Metodi su bili poznati pod nazivom "Tu Yi Fa" (Metod za ispitivanje pogodnosti zemljišta). U kineskoj klasičnoj literaturi tragovi se mogu naći u knjizi "Zhou Li" (Rituali Čou-a), gde stoji da "Treba koristiti metod Tu Yi za razlikovanje 12 tipova zemljišta i saznavanje koristi i štete od njih, da bi najviše koristila ljudima, životinjama i biljkama." 

Feng šui klasik iz doba dinastije Ming "Shen Bao Jing" preporučuje da "zemlja mora biti čvrsta a ne rastresita; Sheng Qi se neće nakupljati u zemljištu koje je tvrdoglavo tvrda, a suštinski jang neće boraviti u zemlji koja je (previše) rastresita." 

Drevni kinezi su prepoznavali četri grupe uticaja geologije na stanovnike mesta, koje bi u savremenoj interpretaciji izgledale ovako: 

  1. Zemljište može sadržavati elemente kao cink, molibden, selen ili fluor, koji, kada se izlože svetlu i vazduhu, mogu stvoriti hemijska jedinjenja koja mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i životinja.
  2. Mesta sa previše vlage i mirisom truleži utiču na zglobove, prouzrokuju reumatska i srčana oboljenja, kao i iritacije kože. Plesan i trulež su plodno tlo za bakterije i izvor raznih vrsta bolesti, stoga mesta gde se oni pojavljuju  nisu pogodna za život ljudi.
  3. Zračenja takođe mogu izazivati neprijatnosti. U praksi se smatra da, ako na do 3 m dubine ispod objekta postoje podzemni tokovi, njihova ukrštanja i šupljine, kao i ako geologija ukazuje na složenu kombinaciju slojeva, ukućani mogu biti izloženi uznemirujućim zračenjima dugih talasa, zagađene radijacije i tokovima štetnih čestica. Rezultat mogu biti glavobolje, nesanica, pa čak i smanjenje ili prestanak funkcionisanja nekih unutrašnjih organa.
  4. Geomagnetski uticaji su takođe povezani sa dobrobiti stanara. Naša planeta obavijena je magnetnim poljem čije prisustvo fizički ne osećamo, ali ipak utiče na nas. Jako magnetno polje može da ima lekovito dejstvo, ali isto tako može biti i štetno. 

Ispitivanje geologije zemljišta u smislu feng šuija ipak nije isto što i radiestezija ili rašljarenje, iako se ove dve oblasti često mešaju. U feng šuiju se po osnovu posmatranja onog što je gore procenjuje šta je ispod, a tačnost procene se utvrđuje merenjima i fizičkim testovima, a ne viskom.

 

7. Analizirati kvalitet vode

 

Kvalitet vode, naročito vode za piće, često određuje kvalitet života, budući da živi organizmi imaju veliku i stalnu potrebu za vodom. Voda može prouzrokovati bolesti, ali se može koristiti i u odbrani, a služi i transportu. U knjizi "Zapisi proleća i jeseni porodice Lu" se mogu naći sledeća opažanja: 

 

"Tekuća voda nkad nije ustajala, a vrata koja se često otvaraju nisu izjedena od crva, jer su (i vrata i voda) stalno u pokretu...

Na mestima sa mekom vodom ljudi su često ćelavi i infantilni,

Na mestima sa tvrdom vodom ljudi češće imaju rak i često se povređuju,

Na mestima gde voda ima opor miris česti su čirevi i paralize,

Na mestima gde voda ima gorak ukus pojavljuje se više izobličenih ljudi i invalida."  

Drugim rečima, različite bolesti se mogu povezati sa različitim kvalitetima vode za piće, a kada je voda dobrog kvaliteta i u pokretu, stanovnici mesta su zdravi. Voda može čak biti i lekovita zbog sadržaja minerala i mikroelemenata u njoj. Topli izvori često privlače ljude da se nastane u blizini, i smatra se da ta mesta imaju dobar feng šui.

 

8. Odrediti količinu i meru

 

Feng šui se slaže sa pretpostavkama održivog razvoja: gustina populacije mesta bi trebala biti u skladu sa kapacitetom mesta za održavanje populacije. Standardi se određuju prema količini vode i raspoloživom prostoru koji poseduje "osećaj i naklonost". Knjiga "Rudiyan Tushuo" (Ilustrovana knjiga očiju koje prodiru u zemlju) sumira ove standarde na sledeći način: 

"Ako u krajoliku postoji osećaj ljubaznosti i naklonosti u krugu promera 20-30 milja ili 60-70 milja, u kome se Qi nakuplja, mesto može da izdržava srednji ili veliki grad. Ako je promer samo oko 10 milja, može da izdržava prosečan grad, a ako je 5-6 milja, onda mali grad, a ako je promer 1-2 milje, mesto može da izdržava selo." 

Prostor koji nakuplja Qi, pomenut u ovom citatu, naziva se "Ming Tang", koji se poredi sa prostorom ispred carskog trona na kome se okupljaju ministri i dvorjani. Tako se naziva i prostor ispred ulaznih vrata kuće. Pozitivan ili negativan uticaj Ming Tang-a zavisan je od veličine i kvaliteta, kao i od njegovog odnosa prema građevini. Nije poželjno da bude prevelik ili premali, kao i da bude u skladu sa brojem stanara kuće i funkcionalnim zahtevima građevine. Drugim rečima, ne treba se razbacivati prostorom i resursima, niti se sme dozvoliti da nedovoljan prostor proizvodi pritisak na ljude. 

Ustanovljavanje odgovarajuće mere i odnosa u skladu sa datim mestom i ljudima je ključno pitanje svake feng šui analize.

 

9. Koristiti prednosti Sheng Qi-a

 

Prva rečenica u "Zhang Shu"- u (Knijiga sahrana od autora  Guo Pu-a), jednom od osnovnih dela o feng šuiju glasi: Sahranjivati znači zajahati (koristiti prednosti) Sheng Qi-a. Šta je Sheng Qi, i kako ga prepoznati? 

U "Klasičnoj knjizi o vodenim zmajevima" majstor feng šuija iz dinastije Ming, Jiang Pingjie tvrdi da je za određivanje tokova Šeng Qi-a ključno osmatrati kretanje vode. Njegovim rečima: 

"Qi je majka vode, kada voda stane, Qi stane. Voda za uzvrat prati tok Qi-a, pa kad Qi stane, stana ei voda. Majka (Qi) i sin (voda) osećaju međusobnu privlačnost i zato prate jedno drugo. Ono što vidimo na površini zemlje je voda, a ono što ne ne vidimo je Qi u zemlji. Ono što se vidi i ono što se ne vidi ide zajedno, i magičan je odnos međusobnog stvaranja i transformacije među njima. Znači, ako želimo da ispitamo kretanje Qi-a. možemo posmatrati dolazak i odlazak vode, i tada ćemo znati. Zmaj u pokretu ima vodu pored sebe, pa kad voda stane, Qi takođe stane. 

Tako možemo posmatrati odnos vidljive forme i nevidljivog Qi-a." 

Drugi način prepoznavanja Sheng Qi-a je preko osmatranja planina i dolina, trave i drveća. U skladu sa delom "Zang Jing" (Klasik o sahranama) Liao Xijong-a iz dinastije Ming: 

"Kad je planinski vazduh pun, dim se diže, oblaci su puni pare a stene vlažne i sjajne, Sheng Qi je prisutan. Kada su vazduh i oblaci bez života, boje tamne i nejasne, stene izlomljene i rasute, tlo ogoljeno, zemlja suva, nema rasta (biljaka) i vodotokovi su presušili, Šeng Qi je otišao na drugo mesto."

 Po tome možemo videti da je Sheng Qi životna sila koja čini da stvari rastu, a Sha Qi je njegova suprotnost, koja zaustavlja rast i život. Sheng Qi se može privući i negovati podešavanjem odnosa jina i janga situacije, kako bi oni bili u skladu i međusobno se podržavali.

 Cilj feng šuija je da locira građevinu ili grob na mesta koja imaju Sheng Qi, kako bi ljudi mogli iskoristiti blagodeti Sheng Qi-a."

 

10. Locirati se u sredinu i održavati se na odgovarajući način

 Ovaj princip ima tri nivoa značenja:

 

1. Lociranje u sredini na odgovarajući način 

Centralno mesto treba da zauzima centralni položaj. Zbog toga glavni gradovi koji su se tokom kineske istorije menjali, nikad nisu bili priobalni gradovi kao Kanton ili Šangaj, niti gradovi blizu granice, kao Harbin i Kunming. U klasičnim tekstovima se može naći sledeći savet: 

"Caru je dat mandat da uspostavi carstvo. Da bi kontrolisao mir u svetu, stabilizovao jin i jang i kontrolisao sva četri pravca i vladao carstvom kako valja, glavni grad mora smestiti u centar carstva." 

Po istom principu se centar poslovanja i administracije smešta u centre gradova, a i najbolje prodavnice se obično smeštaju oko središta tržnih centara.

 

2. Isticanje centralnog objekta i postavljanje pomoćnih objekata oko njega 

U tradicionalnom feng šui pejzažu glavne zgrade su često postavljene duž centralne ose na pravcu sever-jug. Severni kraj ose se često nastavlja u planinskom lancu a južni kraj se otvara ka prostranom Ming Tangu, čime se stvara tlocrt u obliku karaktera "Ding" (nalik slovu T). Sporedne i pomoćne zgrade se smeštaju istočno i zapadno u odnosu na ovu osu, i uvek postoji neki meandrirajući tok vode ispred cele formacije.

 

3. Građevina je odgovarajuće smeštena na povoljnom položaju kada nije ni ukošena ni naslonjena 

Smeštanje u centar ne znači smeštanje u geometrijski centar neke površine obuhvaćene planom, već na lokaciju koja je u centralnom položaju sa kojeg najbolje komunicira sa celim okruženjem. Lokacija ne sme biti ni previše jin, ni previše jang, ni previsoko, ni prenisko, ni prevelike ni premale površine. 

U principu "locirati se u sredinu i održavati se na odgovarajući način" obuhvaćeno je pitanje nalaženje ravnoteže između dva moguća ekstrema bilo koje situacije, jednog od najvažnijih aspekata feng šuija.

 

11. Estetski obziri

 

Budući da svojim čulima i umom percipiramo i Qi vidljivog i Qi nevidljivog, estetsko razmatranje izgrađene forme i njenog uklapanja u okruženje postaje važan aspekat feng šuija. Pošto je Qi prisutan u vidljivom (materijalnom) i u nevidljivom (ne-materijalnom), postoji vidljiva i nevidljiva lepota. 

Lepota vidljivog uključuje lepotu prirodnog pejzaža, lepotu prirodnih oblika i materijala, i lepotu objekata koje je stvorio čovek, njihove boje i osvetljenje. Ovu spoljnju lepotu primamo čulima, u prvom redu vidom. 

Lepota nevidljivog uključuje lepotu harmonije i ravnoteže, lepotu pomirenja sa svetom, lepotu bivanja "ziran", lepotu doslednosti svom karakteru ili karakteru mesta i lepotu "wuwei". Ovo su aspekti lepote koje percipiramo umom. 

Suprotnost lepoti je ružnoća. Da bismo mogli ceniti lepotu, moramo shvatiti i šta ružno čini ružnim. 

Isto, kao što jin ne može postojati bez janga ni jang bez jina, spoljnja lepota ne može postojati bez unutrašnje lepote, ni obrnuto, zato feng šui za cilj ima stvaranje lepote na oba plana. Ako su u datoj situaciji resursi ili mogućnosti limitirani, prvo treba obratiti pažnju na lepotu nevidljive sfere, da bi se resursi dobro iskoristili i stvorili vidljivu/materijalnu lepotu.  Kao što Lao Ce jasno formuliše u Tao Te Đingu: "Sve ima oblik (materiju), ali oblik dolazi iz bez-obličnog (ne-materijalnog)", što se u feng šuiju interpretira tako, da se smatra da će bez poštovanja lepote duha mesta lepota izgrađenog oblika ostati prazna i beživotna.

 

12. Ozelenjavanje okruženja

 

Količina i stanje drveća i šuma može ukazivati na feng šui kvalitet mesta. Već pomenuti "Zhang Shu" (Knjiga sahrana) slavi ozelenjavanje okruženja sledećim rečima: 

"Zemlja je debela i voda duboka,

trava je bogata a šuma puna,

cenjeni gosti koriste mesto

koje vredi milion unci zlata." 

Drveće i šume su izvori Šeng Qi-a (životvorne energije) i mogu se posaditi na način da sakupljaju Qi i podržavaju stanovnike mesta, a osim toga mogu i da štite kuću od hladnih vetrova i obezbede jaka leđa, dok "grle" Qi sa prednje strane. 

Drveće takođe apsorbuje ugljen-dioksid, otpušta kiseonik, smanjuje buku, daje senku, a i hranu. Drveće se koristi i za smanjenje vlage i poboljšanje kvaliteta zemljišta, i, ako je dobro locirano, generalno poboljšanje feng šuija mesta. 

Uopštene preporuke su da se drveće ne sadi preblizu kući, udaljenost mora biti proporcionalna visini i habitusu drveta. Na sunčanoj strani je bolje saditi listopadno, dok na senovitoj zimzeleno drveće.

 

13. Feng šui se može promeniti i popraviti

 

Feng šui kvalitet nekog mesta se može izmeniti u cilju poboljšanja. Cai Yuan-Ding u knjizi "Fawei Lun" piše: 

"Kovanje i uobličavanje vrhova i dolina radi Nebo,

ali krojenje i ukrašavanje je posao Čoveka." 

Ovim rečima on ukazuje na to, da priroda ne postavlja stvari na štetu ljudima, niti bi ljudi trebali da imaju za cilj da pobede prirodu, već bi znanje trebalo koristiti boljoj komunikaciji i razumevanju čoveka i prirode, kako bi planovi bili ostvarivi i održivi. Nepoštovanje okruženja i uništavanje prirode na duge staze poništava efekat bilo kog pokušaja poboljšanja.

 

14. Jin-jang dialektika stvara harmoniju

 

Profesor Wang Yude dijalektiku jina i janga naziva "dušom feng šuija", jer napon između ova dva polariteta omogućuje da Qi teče, a feng šui se bavi upravo tokovima Qi-a. Kako bi stvorili harmoniju i ravnotežu u našem okruženju, moramo prvo odrediti šta je jin a šta je jang date situacije, kako bi mogli da intervenišemo i usmerimo situaciju u odgovarajućem pravcu. 

Komplementarni opoziti koje treba imati u vidu kada određujemo jin i jang neke situacije su navedeni u knjizi Fawei Lun, koja ptiče iz doba dinastije Sung. Bez objašnjenja, koje bi zauzelo previše mesta i predstavljalo preveliku digresiju, predstavljamo ovu listu:

  1. Jin i Jang
  2. Meko i Tvrdo (prevodi se i kao supstancialno i nesupstancijalno)
  3. Imati i Nemati prevodi se i kao biće i ne-biće)
  4. Pokretno i Stacionarno (prevodi se i kao aktivno i pasivno)
  5. Sakupljanje i Rasipanje
  6. Stablo i Grana
  7. Forma (oblik) i Konfiguracija
  8. Planina i Voda
  9. Prikriveno i Istaknuto
  10. Duboko i Plitko
  11. Živo i Mrtvo
  12. Žensko i Muško 

Pri analizi neke situacije, primenom jin-jang dialektike u praksi možemo prepoznati kontraste, pronaći ekstreme i locirati odgovarajuće rešenje koje se nalazi negde duž silnica koje povezuju dva pola. Konfucije je nalaženje odgovarajućeg rešenja nazivao nalaženjem zlatne sredine, koja nije prosto na sredini između polova, već na tački koja balansira i harmonizuje jin i jang  u odnosu na situaciju.

 

15. Biti u vremenu i osećati naklonost

 

Ovaj poslednji princip ujedno i sumira sve dosadašnje principe. Majstor Tan Yang-Wu je u svojoj knjizi "Originalna značenja Xuang Kong Liu Fa" (šest metoda) sumirao suštinu škole forme i škole kompasa u pojmu "Qing", koji se može prevesti kao "biti u vremenu i osećati naklonost". U korenu feng šuija u skladu sa ovim principom su ljudska osećanja i sklonosti koje omogućuju povezivanje duše i tela sa okruženjem u kome živimo i radimo. Autor ovih redova se slaže sa autorom knjige u tome da feng šui ispituje i promišlja najintimniju i najpotpuniju povezanost čoveka i prirode.  

Recent Blog Entries

Recent Videos

3935 views - 1 comment

 

 

Share on Facebook