Feng Shui with Dr. Anna Markovic Plestovic

FENG SHUI * ARCHITECTURE * URBANISM * GEOGRAPHY * SOCIETY

AKTUELNOSTI

Opipljivi Land-Art i Qi drustvenih apstrakcija

Posted on April 26, 2017 at 2:35 PM


“Ljudske misli, osećanja, težnje, vrednosti i verovanja su manifestacije univerzalne suštine, manifestacije energo-materije Qi. Iako su to neopipljive, nematerijalne, nemerljive pojave, one utiču na materijalnu stvarnost, na fizičke oblike okruženja. Iz toga sledi da se i kvalitet, karakter apstraktnih, nematerijalnih manifestacija može upoznati, takoreći “čitati” iz materijalnih oblika, njihovih distribucija i odnosa u fizičkom prostoru. To znači i da se mesta mogu razumeti u svojoj celovitosti kroz analizu fizičkih prostornih karakteristika, i upućuje na to da se na ljudsko društvo može uticati promenama u fizičkom prostoru u kome društvo postoji i funkcioniše. Naravno, po osnovu tog odnosa moguće je predvideti i materijalno-prostorne mogućnosti ostvarenja, domete i rezultate politika, planova, akcija.. .sve bazirano na analizi kvaliteta Qi-a sadržanog u apstraktnom konstruktu.”


Ovu ideju, koja je u stvari jedna od osnovnih teza kineske teorije promena (a time i feng shuija) i mogućnosti primene ideje pokušala sam da objasnim nebrojeno puta, u najraznovrsnijim okolnostima, od naučnih konferencija do privatnih razgovora u sitne sate. Pokušavala sam da je objasnim ljudima raznog obrazovanja, socijalnog statusa, kulturnog nasleđa. Neki od njih bi možda i razmislili o tome, da sam ja kvantni fizičar. Ili da sam arhitekta, kao Nimajer, stvaralac Brazilije. Makar da sam urbanistički nastrojen birokrata na položaju, kao što je bio Hausman, čovek koji je definisao moderni Pariz. No ja nisam ni jedno od toga. Ja sam doktor geografskih nauka, diplomirani inženjer poljoprivrede, i bavim se feng shui konsultacijama. Čini se da ovo zadnje u očima ljudii potpuno neutrališe sve prethodno obrazovanje.


Kada čuju da se bavim feng shuijem, što je, jel’te “spiritualna” disciplina, ljudi odmah počinju da pričaju o čakrama, aurama, snazi uma, bioenergiji, i ostalim njuejdžerskim opštim mestima. Naravno, to se dešava onda, kad pokušavaju da budu ljubazni i pokažu razumevanje, jer znaju da smo mi “spiritualni” preterano nadraženi, i da držimo duge i naporne govorancije ako se sumnja u naše odlepljene ideje.


A kad se ne trude da budu ljubazni, onda mi kratko i jasno daju do znanja da se ne zavaravam, jer stvarni svet je jedno, taj (moj) “duhovni” nešto sasvim dugo, i da se ideje i planovi ne “manifestuju” tek tako, nego se moraju materijalizovati i ostvariti mudrom politikom, snagom volje, a često i silom. Naravno, kažu mi i da sam slobodna da savetujem naivne domaćice gde da stave krevet, cveće, i to, ali ne mogu da očekujem da neko ozbiljan VERUJE u feng shui.


Naravno, ozbiljni ljudi VERUJU (hic!) samo u objektivnu stvarnost. Što meni deluje prilično kontradiktorno, jer ako je nešto objektivno, u to nema potrebe verovati, nego se može saznati, ali šta ja znam...


U svakom slučaju, neki dan sam naišla na ove fotografije, koje bi mogle biti objektivan vizuelni i fizički dokaz da se apstrakcija ljudskih sistema vrednosti manifestuje u fizičko-materijalnoj dimanziji, u fizičkom prostoru i bez meditacije, mantranja, čaranja, rituala... pa, možda su oni dovoljno uverljivi da se POVERUJE u uzročno-posledičnu povezanost kvalitativnih aspekata apstraktnih i fizičkih domena, bez obzira na moju “spiritualnost”.


 

Neopipljivo postaje opipljivo: državne granice


Granica po sebi je pojam iz domena apstrakcije. To je imaginarna linija koja razdvaja dve apstraktne celine koje se razlikuju po nekim karakteristikama. O granici najčešće mislimo kao o državnoj granici. Državna granica je linija u apstraktnom prostoru koja opasuje određen broj zajedničkih nematerijalnih odrednica populacije koja je karakterisana tim sklopom odrednica: jezikom, verom, nacionalnom pripadnošću, kulturom, vrednostima, društvenim i političkim sistemom, istorijskim konstruktima, itd. Pošto populacija postoji u prostoru, ove apstraktne linije – granice – projektuju se na fizički prostor, da bi se odredio obim konkretnog fizičkog prostora koji pripada apstraktnom entitetu karakterisanom zajedničkim nematerijalnim odrednicama. Ovaj entitet se pomenutim skupom apstraktnih odrednica u apstraktnom prostoru razlikuje od drugih entiteta, koji takođe imaju svoje zajedničke apstraktne-nematerijalne karakteristike, i pripadajući fizički prostor. Linija koja razdvaja dva apstraktna karaktera u fizičkom prostoru zove se državna granica.


Koliko je ova imaginarna linija u fizičkom prostoru prohodna ili neprohodna, zavisi od toga koliko su slični “karakteri” dvaju apstraktnih entiteta. Ako su ovi nematerijalni karakteri slični, granica će biti “meka”, prohodna, nevidljiva u fizičkom prostoru. Ako su, međutim, ovi karakteri različiti, granica će biti “tvrda”, neprohodna, označena opipljjivim materijalnim formama u fizičkom prostoru.


Materijalni oblici koji označavaju granicu teže čak da postaju sve veći i čvršći kroz vreme, ukoliko se razlika “karaktera” dva apstraktna entiteta vremenom povećava. Ova pojava je u skladu sa feng shui pravilom prema kome se “qi kreće na krilima vetra a na ivici vode staje i materijalizuje se”. Ovo pravilo praktično znači da je Qi energija dok je u pokretu, a pretvara se u materiju kad se zaustavi i izgubi momentum. “Karakter” apstraktnih entiteta je zapravo neopipljivi qi zajedničkih nematerijalnih odrednica sadržan u pojedinoj državi, u njenom društvu. Ako je granica među entitetima “tvrda”, neprohodna, ona zaustavlja kretanje energije u apstraktnom prostoru usled čega se Qi materijalizuje u sve čvršćim materijalnim preprekama u fizičkom prostoru.


Proces najbolje ilustruje “razvoj” Berlinskog zida, koji je rastao sve čvršći, viši i širi kako je hladni rat dobijao na zamahu.


U početku, Berlinski zid je bio samo prepreka od bodljikave žice:




Malo kasnije žicu je zamenio čvrsti zid:




A još kasnije je uz viši, deblji, jači zid dodata i bodljikava žica i druge odbrambene forme za sprečavanje kretanja:




Na kraju je ipak strujanje ljudskog Qi-a srušilo fizički zid, ali tek pošto su dva sukobljena bloka (apstraktni entiteti) učinili značajne napore na smanjivanju “razlike karaktera”.






I ne radi se samo o ekstremnim slučajevima konfrontacije, kao što je Berlinski zid. Radi se o tome da različiti “karakteri” dovode do različitih postupaka, proizvode različite organizacione uzorke i imaju različit odnos prema fizičkom prostoru, ili, ako je tako jasnije, prema životnoj sredini. Različiti kvaliteti apstraktnog ljudskog Qi-a proizvode različite prostorne oblike. Sudeći po slici granice, ljudski Qi SAD-a se prilično razlikuje od ljudskog Qi-a Meksika, i razlika se, kao i u Berlinu, materijalizuje kao zid, i kao različiti oblici, gustine, rasporedi sa jedne i sa druge strane ovog zida:



Razlika između SAD i Kanade nije tako izrazita, ne proizvodi čvrste prepreke, ali ipak, imaginarna crta mora biti povučena i u fizičkom prostoru:




Različit odnos prema životnoj sredini se vrlo jasno manifestuje na granici Haitija i Dominikanske Republike:




Različit, mada ne dijametralno suprotan odnos prema životnoj sredini se prepoznaje i na slici granice između Brazila i Bolivije:




Različiti načini upotrebe zemljišta definišu granicu između Poljske i Ukrajine, bez obzira na land-art intervenciju namenjenu simboličkom poboljšanju komunikacije:




Neke razlike se primećuju čak i kada su u pitanju unutrašnje granice šengenske zone unutar EU, kao na primer u slučaju Nemačke i Češke:




 

Naravno, svaka slika u ovom nizu se može objasniti “racionalnom” analizom: razlike u pravnim rešenjima, političkom sistemu, ekonomiji, istoriji, kulturi... ali svako “racionalno” objašnjenje funkcioniše samo u relacionom okviru verovanja u stvarno postojanje apstraktnih-neopipljivih entiteta i stvarnost razlika među njima. A upravo od toga smo krenuli – energija “karaktera” apstrakcija oblikuje stvarnost, kako opipljivu, prostorno-materijalnu, tako i onu neopipljivu, ali ne manje delatnu.


U krajnjoj liniji, “verovali” u feng šui ili u objektivne činjenice, zar nije “segregacija” baš ono što nam padne na pamet kad pogledamo sledeću sliku:




 

Ovo je naime jedna od slika iz projekta “Nejednake scene” (Unequal Scenes), gde je Džoni Miler, fotograf iz Kejptauna snimao prostor dronom iz vazduha kako bi najubedljivije prikazao nejednakost u Južnoafričkoj republici. A stanje društva se najbolje vidi u prostoru. Miler objašnjava da su neki od ovih socijalno definisanih kvartova i planirani sa namerom segregacije, ali su mnogi “jednostavno iznikli takvi, manje-više organski”. Ovaj prostorni oblik je rezultat politike aparthejda, inkorporisanog u pravno-normativni sistem ove države. Iako su dotični zakoni ukinuti pre 22 godine i zvanična politika je promenila kurs, u stvarnosti još postoje sve prepreke i nejednakosti koje je ova politika stvorila.


Naravno, pošto je proizvela materijalne prostorne oblike koji odražavaju tu politiku, a sad se ti materijalni oblici – uzorci – reprodukuju u prostoru apstrakcija i oblikuju svest.

 

Categories: None