Feng Shui with Dr. Anna Markovic Plestovic

FENG SHUI * ARCHITECTURE * URBANISM * GEOGRAPHY * SOCIETY

AKTUELNOSTI

NEBODER I GRAD

Posted on May 22, 2017 at 6:25 AM

O BEOGRADU NA VODI IZ UGLA FENG ŠUIJA 


Izgleda da je urbanizam goruće pitanje u Beogradu. To je veoma neobično, znajući da velika većina od skoro dva miliona stanovnika Beograda pokušava da dokuči gde spada u novom svetskom poretku i da sastavi kraj s krajem od jednog dana do drugog. Srbi se ponovo prilagođavaju neugodnom položaju i fluidnim granicama evropskih međa i ideologija. Ali, izgleda da nema fluidnih vrednosti i ideja kada je tema urbanizam. Napetosti rastu, osećanja su sve burnija, drže se masovni protesti, pišu se članci koji kruže celim svetom, borbeni urbani aktivisti se zaklinju da ni korak neće uzmaknuti pred „investitorskim urbanizmom“, šire se glasine o policijskim progonima i političkim žrtvama...


U međuvremenu, projekat koji je pokrenuo svo ovo komešanje, Beograd na vodi, ulazi u završnu fazu izgradnje. Građevinsko-preduzimačko preduzeće Igl Hils (Eagle Hills – Orlova brda) iz Dubaija planira da na 90 hektara izgradi kompleks luksuznih stanova, sa neboderom Kula Beograd, na niskom, močvarnom zemljištu na desnoj obali reke Save, što će zameniti železničku i autobusku stanicu koje se sada tamo nalaze.





Ovo, naravno, nije jedini projekat u gradu koji se može smatrati za „investitorski urbanizam“. Beograd već nosi ožiljke od grandomanskih zgrada od čelika, stakla i betona finansiranih iz međunarodnih izvora, kao i od propalih ostataka razvojnih fijaska iz različitih doba. Ipak, ovo deluje drugačije. Vlada je odlučna da podrži ovaj projekat bez obzira na cenu, a aktivisti su jednako čvrsti u nameri da zaustave njegovu realizaciju. Moji prijatelji, klijenti i učenici često me pitaju šta mislim o ovom projektu, uglavnom rečima „šta feng šui kaže o Beogradu na vodi“?


Značaj


Pokušaću da odgovorim na ova pitanja, sine irae et studiorum, koristeći feng šui kao vrednosno neutralni i apolitični referentni okvir za tumačenje. Za svrhu izrade ove analize, ostaviću sa strane moju skeptičnu istočnoevropsku ličnost i moje iskustvom ojačano nepoverenje prema smislenosti i izvodivosti velikih projekata u ovom delu sveta u dobu nakon Hladnog rata. Dakle, pretpostaviću da će plan biti ostvaren u zadatom roku, u okviru planiranog budžeta i sa minimalnim izmenama, i pogledaću zašto je upravo ovaj projekat tako važan i kakvi mogu biti njegovi uticaji.


Kao i mnogi drugi građevinski razvojni projekti širom sveta, Beograd na vodi je prostorna izjava, materijalizacija i oprostorenje toka kapitala u novom svetskom poretku, koju čine visoke zgrade projektovane od međunarodnih arhitektonskih zvezda. Sjajni tornjevi od stakla i čelika nude luksuzne stanove, popločane javne površine sa pažljivo negovanim i oivičenim zelenilom, prestižne restorane i kafee, i, naravno, neizbežno svetilište u središtu ovog poretka, „najveći tržni centar u...“ To je potpuno savremeno, govoreći u globalnim terminima, kao stil projektovanja u slavu moći tehnologije i kapitala koja oslobađa od okova prostora i vremena. Kao takvo, ono prirodno ne poštuje lokalne karakteristike i nema vezu sa mestom i njegovom složenošću. Ali, jednom izgrađeno, ono će ipak biti deo mesta, biće povezano sa mrežom prostornih odnosa, komunikacija, sa društvenim tkivom. I uticaće i biće pod uticajem mesta, susedstva i grada u kojem stoji. O ovim budućim uticajima želim da podelim svoje misli.


Pre svega projekat Beograd na vodi ima ambiciju jednake težine kao zgrada SIV-a (Palata Srbija) o kojoj sam pisala u prethodnom postu. Reklamiran kao vizionarski projekat čiji je cilj da vizuelno promeni i modernizuje grad i budući zasićen ljudskom energijom uloženom u za i protiv, projekat Beograd na vodi, realizovan ili ne, definitivno zavređuje pravo na pridev ikonički. Kao takav, on izražava grad i uticaće na društveno tkivo grada, bez obzira da li će biti realizovan.


Ipak, i dalje je nejasno šta ova ikona treba da predstavlja za Beograd. Za aktiviste, bili uspešni ili ne u zaustavljanju ili izmenama projekta, to treba da bude ikona ljudskih prava na grad, participativnog planiranja i zaštite javnog interesa. Vladina vizija je ikona modernizacije. Gradski arhitekta oduševljeno izjavljuje da će, ako projekat uspe, Beograd na vodi dublje promeniti grad nego bilo šta posle Drugog svetskog rata.


Sakralna geografija


Govoreći o ikonama, moja analiza treba da počne od najspornijeg elementa plana, Kule Beograd, 42-spratnog, odnosno 168 m visokog nebodera (visina je snižena sa originalno planiranih oko 225 m), namenjene za hotel sa pet zvezdica i brendirane apartmane. Ova građevina je projektovana da postane „ikonički reper siluete grada, simbolišući uspon srpske prestonice do globalnog statusa“, kako je to predstavila arhitektonska kuća SOM koja je projektovala kulu. Naravno da oni kažu takvo nešto. Šta drugo može da se kaže o neboderu osim da će se isticati naspram horizonta?


Ali, hoće li kula stvarno dovesti do „uspona do globalnog statusa“ grada? Posmatrajući položaj planiranog nebodera na mapi, nekako mi je u misli doplovilo Pet velikih planina (Wu Yu) iz kineske sakralne geografije.



Pet velikih planina su raspoređene u skladu sa pravcima četiri strane sveta uz dodatak centra, što predstavlja emanaciju nebeskog poretka na materijalnom nivou, čineći Kinu oltarom ili mandalom u okviru njega.


Ono što „priziva sliku“ (He Xiang) kineskih svetih planina jeste prostorni odnos planirane lokacije Kule Beograd prema visokim reperima projektovanim da predstavljaju Istočnu i Zapadnu kapiju Beograda, izgrađenim u prethodnom periodu, koji čine simboličke granice grada duž auto-puta E-75 i pozdravljaju putnike pri dolasku i odlasku u prestonicu (ondašnje) Jugoslavije. Kula Beograd je locirana na polovini linije koja povezuje ove dve kapije i na obali reke koja deli istočni i zapadni deo grada. Na određen način, to liči na osu istok–zapad u staroj Kini, sa Istočnom kapijom, planinom Tai Šan, i Zapadnom kapijom kao planinom Hua Šan na zapadu, dok bi Kula Beograd bio Song Šan, na središnjoj tački preseka poveznice. Sličnost postaje još ubedljivija ako se povuče uspravna osa u odnosu na gore opisanu, gde se Kalemegdan pojavljuje kao severni Heng Šan. Iz ovog ugla, Kula Beograd zaista može biti tačka povezivanja dva velika i veoma različita dela grada, ujedinjujući stari i novi Beograd u obliku koji oslikava poredak iz domena ideja (Neba).



Ali, „prizivanje slike“ (He Xiang) nije pouzdana tehnika analize. Njen rezultat zavisi od mnogo varijabli. Tamo gde ja vidim svete planine, neko drugi može videti Naska linije ili, ako bi uključio druge visoke građevine, prikaz jabuke na mapi ili nečeg drugog.


Da bismo dobili bolju sliku, treba da uzmemo u obzir okruženje: forme, lokaciju, orijentaciju i simbolička značenja u okviru prostorno-društvenog konteksta. Drugim rečima, treba da procenimo šta ova lokacija znači u okviru grada.


Lokacija, orijentacija, značenje


Na prvi pogled, projekat je veoma slabo lociran. Neboder će biti građen na niskom zemljištu duž istočne obale reke Save. Teren je ravan i svi putevi za različite centralne delove starog grada vode više ili manje strmo uzbrdo. Staro ime za lokaciju mnogo govori: ona je poznata kao Bara Venecija. Gradnju na tako niskom, plavnom, nestabilnom terenu koji verovatno zadržava vodu treba smatrati za „loš feng šui“. Tako bi trebalo, ali ovde treba uzeti u obzir neke istorijiske činjenice.


Ova je lokacije prvobitno, pre oko jednog i po veka, bila deo grada namenjen upravo za „sile globalizacije“, i njen razvoj tokom 150 potonjih godina doneo je upravo ono što sadašnji projekat obećava: preobražaj inače konzevativnog grada, pokrenut njegovom modernizacijom i potpomognut uključivanjem Beograda u savremene globalne tokove. Po odredbama Berlinskog mirovnog ugovora (1878.) srpska vlada i vladar, knez Milan Obrenović, bili su obavezni da što je brže moguće umreže Srbiju u želeiznički sistem Austrougarskog carstva. Bara Venecija je isušena i nasuta da bi se obezbedio prostor za glavnu železničku stanicu i potrebnu infrastrukturu. Ekonomski i finansijski slaba država morala je da traži pomoć međunarodnih investitora i, nakon brojnih političkih bura, korupcionaških skandala i parlamentarnih rasprava, vlada je poverila koncesiju za građevinske radove francuskom preduzeću, dok je najreprezentativniju zgradu – stanicu – projektovao poznati arhitekta iz Beča.


Dakle, pre 150 godina imamo sve elemente današnje situacije na potpuno istom mestu: preskup razvojni projekat, osiromašena država, vlada koja mora da u tom projektu vidi razvoj, opoziciju takvom pogledu, korupciju, politički pritisak, „investitorski urbanizam“, nepoštovanje „lokalnih boja“ (couleur locale). I koji je bio rezultat u ono doba? Prema Feliksu Kanicu, ekspertu za južnu Evropu iz 19. veka, citiranom u „Enciklopediji arhitekture Beograda u 19. I 20. veku“, železnica je donela zapadne vrednosti, način života i trendove u grad koji je po sebi bio konzervativan. Ona je preobrazila stare puteve i prekinula tradicije, ali je takođe donela ogroman materijalni i finansijski napredak.


Glavna železnička stanica Beograd orijentisana je licem prema uzbrdici i centru grada, dok su joj leđa okrenuta prema niskom zemljištu i reci. Beograd na vodi biće orijentisan u suprotnom pravcu, licem prema reci, kako je definisano čeonim položajem Kule Beograd, što obezbeđuje kompleksu relativno jaka leđa i mogućnost nakupljanja energije koja se sliva nizbrdo sa platoa gde je smešten stari deo grada, kroz ulice nagnute prema kompleksu Beograda na vodi.





Feng šui operiše sa univerzalnom suštinom, od koje je sve sačinjeno. U svojoj dinamičkoj formi ona se naziva Qi, u šta spadaju pokret i dinamika energije, ljudi, vetra, vode, saobraćaja – ukratko, svi dinamički fenomeni sveta, opipljivi i neopipljivi. Qi se talasa niz bregove, pomera prema najnižim tačkama, ubrzava u najužim deonicama – uopšteno, ponaša se kao voda. U svom nepokretnom, mirujućem obliku ova suština se ispoljava kao materija. Qi se izjednačava sa promenom, pokretom, kruženjem, razvojem, akcijom, dok se tvar (ili oblik) izjednačava sa stabilnošću, mirovanjem, podrškom i materijalnim rezultatima. Stoga se gornje i oivičeno zemljište izjednačava sa mirnoćom i zaštitom, što je poželjno imati u prostoru koji ne vidimo, dakle nad kojim nemamo kontrolu – iza naših leđa. Niže zemljište se izjednačava sa pokretom, napredovanjem i akcijom, nad čim želimo da imamo kontrolu, i stoga želimo da ga imamo ispred nas, da ga vidimo.


Qi može biti usmeravan i nakupljan samim materijalnim oblicima, a njegov kapacitet nakupljanja zavisi od veličline samog oblika u koji se nakuplja. Stoga „slaba“ leđa znače nizak akumulacioni kapacitet neke lokacije. Pošto je Glavna železnička stanica sastavljena od niske linijske infrastrukture i niskih zgrada orijentisanih prema jakom prilivu Qija sa platoa, ona ima nizak akumulacioni kapacitet i pod stalnim je pritiskom od bujične energije koja se sliva na dole. Lice zgrade je okrenuto prema brdima, čineći da je kretanje ka gradu uvek uzbrdo i uzvodno, što otežava vezu sa gradom i izaziva obrušavanje Qija na lokaciju, od čega na njoj nastaju zbrka i haos. I zaista, „Enciklopedija arhitekture Beograda u 19. I 20. veku“ citira članke još od 1919. godine u kojima se tvrdi da Glavna železnička stanica nije uspela da uspostavi vezu sa tradicionalnim trgovačkim centrom grada i kritikuje saobraćajno zagušenje oko nje. Saobraćajni problemi su se tokom vremena samo još više pogoršavali, te su i danas veliki problem za ovaj deo grada, nezavisno od opadanja obima železničkog saobraćaja i smanjenja značaja železnice.


Beograd na vodi biće orijentisan prema reci, primajući podršku sa višeg zemljišta starog grada i okolnih brda, dok će visoke zgrade u kompleksu moći da nakupe više Qija koji se sliva dole od niske zgrade Glavne železničke stanice i linijske infrastrukture. Ovakva njegova orijentacije ukazuje na bolju povezanost ovog kompleksa sa starim delom grada, ali na žalost, takođe najavljuje da će većina komercijalnih aktivnosti biti relocirana (sprana dole) iz starog centra u Beograd na vodi, obezvređujući sadašnje visoke vrednosti poslovnog prostora u starom centru.


Planirane visoke zgrade od betona, čelika i stakla su vizuelna i simbolička veza istočne obale Save sa zapadnom obalom, modernosti sa tradicijom; otvorenosti, pokreta i vizije ravnog terena sa stabilnošću, tradicijom i zaštitom brda starog dela grada. Kula Beograd sa susednim tržnim centrom je u položaju poveznice između ova dva dela grada i planirani pešačko–biciklistički most ispred kule i tržnog centra obezbeđuje lakšu, opušteniju vezu sa „drugom stranom“, menjajući i oplemenjujući kvalitet saobraćaja između dva dela grada, između istoka i zapada i otvarajući put da vrednosti istoka budu pokazane i materijalizovane na zapadu.


Duž reke, gledano od lokacije Beograda na vodi, leži mega-projekat Novi Beograd, četvrt stambenih kula u zelenilu. Novi Beograd je najveća od 17 gradskih opština i najmlađi deo grada, „Blještavi grad“ planiran u vreme Titove vlasti kasnih 40–ih na plavnoj ravni. Izgrađen tokom 50–ih i 60–ih, Novi Beograd je dom za 200.000 lljudi smeštenih u 72 superbloka, projektovan kao hvalospev progresivnog životnog standarda ovekovečenog u Atinskoj povelji, univerzalni recept za maksimalnu udobnost i kvalitet života. Od nedavno Novi Beograd je postao mesto za sedište velikih banaka i korporacija. Ova poslovna sedišta su, naravno u skladu sa globalnim trendovima, visoke građevine napravljene od stakla i čelika, bez obzira da li su ih projektovali domaći ili strani arhitekti.


Trenutno, dva dela grada su na mestu gde je planiran Beograd na vodi prilično daleko jedan od drugog. Industrijski-infrastrukturno korišćenje istočne obale i blok divlje izgrađenih kuća na zapadnoj obali uspostavili su između starog i novog Beograda široku zabranjenu zonu. Komunikacija između njih je sužena na dva mosta na obodima planiranog Beograda na vodi, koji su naročito u toku špiceva preopterećeni saobraćajem. Odatle je komunikacija između istoka i zapada ometena, istok je izolovan od zapada, što se, na nivou simboličkog značenja, može tumačiti kao jaz između planova i realizacije, prošlosti i budućnosti, početaka i završetaka. Neizbežno je videti ove mostove kao neku vrstu tesnaca na kojima su kretanje i energija pokreta koncentrisani i pritešnjeni, što je formacija koja se u feng šuiju smatra izvorom Sha Qija (ubilački Qi). Ovo je zasigurno izvor frustracija za ljude koji moraju da putuju preko ovih mostova više puta u toku dana i verovatno jedan od uzroka povišenog nivoa agresivnosti u društvu.


Rascep dva dela grada i nemogućnost istočne kreativne jang sile da se manifestuje, stvori rezultate i plodove na zapadu (na jin, ženskom terenu) verovatno takođe ima uticaja na opšti rast agresivnosti i izvesnu meru repatrijarhalizacije društva. Bolja vizuelna i saobraćajna povezanost dva dela bi mogla uticati u pravcu smanjenja nivoa agresije i modernizaciji shvatanja rodni uloga.



Situacija sada


Planovi za dve obale(Slika šta je sada i šta će biti ovde i preko reke)


Beograd na vodi i projekat planiran da zameni blok divlje gradnje sa druge obale reke poništiće zabranjenu zonu, približiti dva dela grada jedan drugom i na simboličkom i u prostornom smislu, dok će planirani pešačko–biciklistički most obezbediti manje agresivan tok preko reke, povezujući istok i zapad i sva značenja koja oni predstavljaju. Most će otvoriti put da energija nakupljena na istočnoj obali pređe na zapad na manje agresivan način, otvarajući istovremeno mogućnost za istočni (stari) deo grada da „pređe reku“ i predstavi sebe i svoja dostignuća u modernom svetu.


Dobro ili loše


Kada me pitaju da li je nešto dobro ili loše „po feng šuiju“, uvek mi je veoma teško da dam jednostavan odgovor. Verovatno zato što se dobro ili loše određuju iz ugla ličnih ili kolektivnih vrednosti, ideja, morala i očekivanja, dok je feng šui vrednosno neutralni analitički okvir preko kojeg se posmatraju oblici i uzorci događaja na određenom mestu i povezuju sa geometrijskim uzorcima fizičkog i apstraktnog prostora koji mogu da se otkriju, tumače i vrednuju. Uzorci i geometrija nisu ni dobri, ni loši. Oni samo postoje.


Ono, što mogu da tvrdim sa sigurnošću je to, da je u datom trenutku najlošija moguća varijanta da se projekat zaustavi i da se otvori nova, potencijalno 40-50 godina duga rasprava o tome, šta bi se tu moglo i trebalo napraviti, kao nastavak prethodnih pola veka urbanističkih premišljanja o Savskom amfiteatru.


U zaključku, ne mogu da kažem da li je projekat Beograd na vodi „dobar“ ili „loš“ za grad. Mogu da kažem da je lokacija bitna za gradski prostor. To je ključna tačka za integraciju ili raspad grada. Da li će ona pokazati svoju „dobru“ ili „lošu“ stranu veoma zavisi od rokova završetka projekta. To je tačka koja može da otvori ili zatvori tradicionalni deo grada prema savremenom svetu (ili barem Evropi), bilo to dobro ili ne. Uzimajući u obzir da je lokacija smeštena jugozapadno od Trga Republike, centra tradicionalnog grada, i da jugozapad označava mase ili mnoštvo, njegovo otvaranje prema zapadu može zaista da doda impuls promeni tradicionalnog društvenog tkiva i preobražaju ukorenjenih društvenih vrednosti. Mogućnost da se Qi koji se valja nizbrdo nakuplja i taloži na lokaciji Beograda na vodi može se tumačiti kao mogućnost promene predstave grada i društva o sebi. Ovo su dugoročni procesi koji, ako se projekat ne završi u relativno kratkom roku, mogu da imaju i suprotno dejstvo, pogoršavajući uslove u gradu jačanjem izolacionističkih i anti-modernizacijskih tendencija.


Vizuelno objedinjavanje obe strane reke može društvu istočnog, starog dela grada dati mogućnost da inicijalnu silu, svoje vrednosti i energju koja ovako zatvorena u sebe stvara agresiju, konflikt i krutost, manifestuje na zapadnoj obali, da proizvede „plodove“. Moguće je i da se vizuelnim povezivanjem uravnoteži jin-jang odnos teritorije grada, i da se time ublaži postojeća napetost polova kao posledice repatrijalhalizacije društva.


U vezi konkretnog plana predviđenog za projekat Beograd na vodi, može se reći da specifičan plan za ovu specifičnu lokaciju daje podršku vizuelnoj integraciji teritorije grada, stvaranju slike modernosti i komunikativnosti i uspostavlja bolju vezu između istoka i zapada, akcije i rezultata, planova i realizacije. U skladu sa tim, verovatno je „dobar“ za trgovinu i globalizacijske procese. Ako su ove stvari po vašem mišljenju važne i poželjne, onda jeste, to je dobar projekat.


Ono što ne mogu da kažem jeste da li je Beograd na vodi dobar ili loš za identitet grada, opisan u časopisu Places Journal kao „postmoderni grad koji prethodi konceptu postmodernog, Beograd sadrži fragmente toliko mnogo drugih urbaniteta da se nikada neće moći reći da postoji po sebi“. Upravo su pojmovi identiteta predmet konflikata i identitet je zaista sveprisutno pitanje u raspravi o ovom projektu. Ipak, ono što mogu da kažem jeste da će Beograd na vodi, ako se izgradi, imati uticaja na identitet Beograda i njegovog društva u smeru koji sam prethodno opisala, a da li će taj utcaj biti dobar ili loš ostavljam svakom da proceni za sebe.



Categories: None