Feng Shui with Dr. Anna Markovic Plestovic

FENG SHUI * ARCHITECTURE * URBANISM * GEOGRAPHY * SOCIETY

Osnovni koncepti

Svaka ljudska „nesreća“ nastaje kao rezultat neusklađenosti unutrašnjeg i spoljašnjeg, osobe i okruženja, težnji i ostvarenja, snova i stvarnosti, zbog koje se stvaraju emotivne, intelektualne, duhovne, pa i materijalne blokade. Budući da je sve energija – Qi – i načini kretanja energije i blokade kretanja imaju svoje energetske karakteristike koje se mogu utvrditi po vidljivim i opipljivim oblicima u kojima se manifestuju. Jednostavnom paralelom, ako lekar vidi da kašljete, curi vam nos i utvrdi da imate temperaturu, zaključiće da imate infekciju disajnih organa – prehladu. Po izgledu grla utvrdiće da li je u pitanju viroza ili bakterijska infekcija. U slučaju viroze će preporučiti ležanje i mnogo tečnosti, a u slučaju bakterijske infekcije će prepisati i antibiotike. Ni virusi ni bakterije se ne vide golim okom. Tip infekcije lekar utvrđuje po vidljivim spoljnjim manifestacijama koje jedan ili drugi nevidljiv uzrok proizvodi. Na isti način Feng Šui utvrđuje kvalitete energije iz pojavnih oblika koje ta energija proizvodi, bilo da je u pitanju energija koju sprovode planinski venci i reke, ili ravnoteža energija uslovljena rasporedom prostorija u kući, ili odnos energija ispoljen u rasporedu stvari na stolu.  

Popularne knjige o Feng Šuiju obično počinju sa šturim opisima teorije Jina i Janga, to jest teorije Komplementarnosti polariteta i 
teorije Pet elemenata (Wuxing). Ove teorije deluju jednostavno, ali u nedostatku objašnjenja osnovnog načina razmišljanja o celini teško ih je shvatiti i nemoguće efikasno primeniti. Ove dve teorije su međutim zaista osnovni instrumenti za određivanje kvaliteta energija, način da se preko vidljivog i opipljivog sazna nevidljivo i neopipljivo. Kako bi shvatili ovaj način razmišljanja, neophodno je upoznati osnovne koncepte:

 

  • Odnos Qi-a i Forme
  • Qi
  • Formu
  • Pet elemenata i njihove prostorne i vremenske aspekte

 

 


Qi i forma


Prvo od svih pravila jeste da se sve što postoji sastoji od oblika (forme) i qi-a. Osnovni proces univerzuma, način na koji on postoji jeste neprekidno pretvaranje iz qi-a u formu i obrnuto kroz cikličan proces nastajanja, razvoja, opadanja i nestajanja formi. Qi je zajednička osnova i sadržaj svih stvari koja omogućuje da one postoje zajedno i da deluju jedna na drugu. On je ona zajednička rezonanca preko koje je sve povezano i preko koje svi slojevi, dimenzije i elementi postojanja deluju jedni na druge.

 


Krug postojanja objedinjen Qi-em
 
Forma, sa druge strane znači individualnost neke pojave, bilo da je ona materijalna ili nematerijalna. Forma nastaje iz qi-a i u njega se vraća, i zato forma odražava kvalitet, fazu promene i količinu qi-a sadržanu u njoj. Kvalitet qi-a se zato može odrediti po osnovu pojavne forme, a pošto pojave i stvari deluju jedno na drugo preko qi-a, iz odnosa kvaliteta qi-a sadržanog u pojavama može se utvrditi i kako će pojave delovati jedna na drugu. Kroz formu se posmatra qi.

 

Promenom qi-a se menja forma i promenom forme menja se qi. Zato, kada se u Feng Šuiju procenjuju objekti, bilo da su u pitanju veliki geografski objekti ili nameštaj u jednoj sobi, oni se posmatraju kao izrazi qi-a, i po osnovu boje, oblika, veličine i položaja, to jest pojavne forme se utvrđuje njihov kvalitet qi-a i odnos tog kvaliteta prema drugim kvalitetima, kao i uticaj na opšti tok qi-a u prostoru.

Qi


Qi je možda najlakše shvatiti tako, da zamislimo da živimo u okeanu. Svuda oko nas, i u nama i u svemu oko nas je voda, to jest qi. Ta voda je u stalnom kretanju. Tople i hladne morske struje imaju svoj pravac kretanja, a usled zagrevanja površine vode od sunca slojevi vode se dižu i tonu mešajući vodu u vertikalnom pravcu. Vodu pokreću i morske struje, oluje i ostala makrokretanja, i naravno, sve što se kreće u vodi i samo pokreće vodu u srazmeri sa svojom veličinom. I svi nepokretni objekti utiču na putanju toka i na oblike života vezane sa njima. Uticaj zavisi od veličine i oblika. Na pravac i jačinu toka velike morske struje u kojoj plivaju kitovi, delfini i velike ribe, neće uticati neki kamenčić na dnu okeana, ali lanac podvodnih planina može da navede morsku struju da skrene sa svog pravca. Manje tokove mogu odvratiti i manje stene, oko kojih će se sakupiti manje ribe i biljke. Među kamenčićima na dnu kretanje vode je usporeno, usled čega tu nalaze utočište mnogi mali i slabi organizmi. Voda u svom kretanju nosi i meša razne hranljive i mineralne materije iz kojih na različitim mestima nastaju različiti oblici života. Voda okeana, iako je suštinski ista voda, na različitim mestima pokazuje različite osobine – boju, temperaturu, gustinu, količinu i sastav soli – što utiče na živi svet na tim mestima. Vodene mase raznih osobina stupaju u interakcije stvarajući prostore koji bujaju od života ili su mesta stalne nestabilnosti i opasnosti.

Iako smo van vodenog okeana, i mi postojimo u okeanu qi-a, koji se ponaša baš kao voda u okeanima. Oko nas se kreće energija, u velikim masama kao morske struje i u malim tokovima kao potočići. Tokovi se usmeravaju formama – veliki tokovi velikim planinskim lancima i masivima, velikim rekama, jezerima i okeanima, dok manji tokovi reaguju na manje forme, konfiguracije i na ljudske tvorevine. U svom kretanju qi menja svoj kvalitet, takoreći „sastav“, prolazi kroz faze transformacije, stupa u interakciju sa qi-em lokaliteta stvarajući mesta pogodna ili nepogodna za život. On takođe stupa u interakciju sa qi-em ljudi, koji je takođe u interakciji sa qi-em lokaliteta i zavisno od kvaliteta ovih interakcija nastaje sreća, zdravlje, prosperitet, ili nesreća, bolest, propadanje. Upoznavanje tokova, pravaca promena, osobina i delovanja qi-a omogućuje navigaciju po moru života, pozicioniranje na mesta koja podržavaju određenu formu života i manipulaciju tokova qi-a intervencijama u prostoru.


Forma


Forma deluje kao jasan koncept, pod njom se obično podrazumeva fizički oblik. U filozofskom smislu, međutim, forma označava individualne karakteristike neke pojave. U tom smislu ponašanje, misli, način izražavanja, kretanje i sve druge pojave koje nemaju svoj materijalni oblik, i dalje imaju formu. Te nematerijalne forme su tipične za karakter qi-a koji se u njima manifestuje, i preko tog karaktera qi-a (koji možemo zvati i uzorkom ili predloškom) stupaju u odnos sa materijalnim formama ili drugim nematerijalnim formama.

Po tradicionalnoj kineskoj filozofiji svaki proces ili pojava u ljudskom društvu ili u prirodi ima svoj oblik – formu – koja iskazuje njegovu suštinu, njegovu unutrašnju prirodu, kvalitet qi-a sadržan u pojavi. Ta unutrašnja priroda određuje pravac razvoja pojave ili procesa, moguće rezultate, a određuje i to sa kojim pojavama ili procesima data pojava ili proces rezonuje u harmoniji, usled čega jačaju jedno drugo, a sa kojima je u sukobu u vidu međusobnog usporavanja, iscrpljivanja ili uništenja. Preko te suštine izražene u formi mogu se dovesti u odnos stvari i pojave koje deluju potpuno nepovezane i može se oceniti njihovo sadejstvo, to jest može se dati konkretan odgovor na naizgled metaforička pitanja kakva su: „Da li u Teksasu nastane tornado kada u južnoj Americi leptir mahne krilima?“

Ovaj odnos se u Feng Šuiju koristi da bi se iz materijalnih formi, to jest uređenja prostora upoznale nematerijalne forme, to jest vrednosni sistemi, želje, potrebe, strahovi onih koji taj prostor koriste, kao i mogućnosti prostora. Na primer u slučajevima kada je u prostoru nagomilano mnogo krupnih stvari, to govori o tome da se stanari osećaju egzistencijalno ugroženo - bez obzira na stvarno materijalno stanje ili položaj u društvu – zbog čega oko sebe takoreći grade „odbrambene zidove“ od nagomilanih stvari. Prostori sa mnogo sitnih ukrasa govore o emotivnom nezadovoljstvu. Nedostatak osećanja lepote, radosti i ispunjenosti života se tu kompenzuje ispunjavanjem prostora onim što se smatra lepim i što donosi radost na kratak period kupovine i neposredno posle, to jest postavljaju se materijalni znaci lepote i radosti. Vrlo je jednostavno uopštiti ove inače brojne pojedinačne slučajeve i dobiti sliku potrošačkog društva u kome se sreća traži u stalnoj kupovini stvari, od nepotrebnih lepih sitnica do kupovine novog auta, frižidera, nameštaja i drugih krupnih stvari „modernije linije“ svake treće – četvrte godine, bez obzira što „stare“ stvari rade bez greške još sledećih deset godina. Gomilanje i stalna promena materijalnih formi bi trebalo da stvori osećanje sreće, lepote i harmonije, kao i iluziju promene uz potpun osećaj bezbednosti. Međutim, pošto se na ovaj način velike količine qi-a usmeravaju u stvaranje materijalnih formi, ne ostaje dovoljno energije za pokretanje nematerijalnih procesa, ne ostaje snage i vremena da se oseti lepota i radost koje pokušavaju da se dostignu kroz materiju, zbog čega se usmeravanjem qi-a u materiju upravo jačaju strahovi i egzistencijalne nesigurnosti.

Druga krajnost koja se sreće u praksi je da se nikad ništa ne kupuje, da se ne popušta impulsima želje za lepotom, ništa se ne obnavlja, sve u okruženju se drži na minimumu. Ovo ukazuje da se u datom slučaju materija smatra grešnom i zlom, zbog čega se odbija. Očekivani rezultat ovakvog postupanja je da se stvori neko duhovno bogatstvo i moralna superiornost. Na ovaj način međutim tok nema granica i tačaka gde može da ispolji svoju životvornost, pa se njegov višak manifestuje u nematerijalnim formama kao krutost stavova, zavist, oštrina suđenja, zloba. Druga mogućnost manifestacije je ponosno isticanje sopstvene „nesreće“ ili „skromnosti“, koja se smatra dokazom moralne superiornosti. Ovaj poremećaj, kao i prethodni, nastaje iz neuravnoteženog odnosa prema osnovnom procesu univerzuma - stalnoj promeni, neprekidnom krugu nastajanja, transformacije i nestajanja.

Materijalizacijom qi-a praktično se stvaraju okviri njegovog kretanja, kao što reka oblikuje svoje korito spiranjem i taloženjem. Preterano fokusiranje na stvaranje materije stvara prepreke u toku, čime se on usporava ili zaustavlja. Odbijanje materijalnih formi otvara potpuno slobodan tok bujici, koja spira već prisutnu materiju ili se razliva. Oba stanovišta remete ravnotežu pomenutog procesa stalnog pretakanja qi-a u formu i povratka forme u qi, koji je osnovni dinamički princip univerzuma. Smanjuje se ili povećava količina kretanja i time menja kvalitet i dejstvo qi-a, i time stvara stanje ljudske „nesreće“. Nesreća je stanje ritualne neispravnosti čoveka i funkcionalne neefikasnosti prostora u odnosu na osnovne procese univerzuma, na tok i transformacije qi-a.

 

Polariteti

Osnovni procesi univerzuma su kretanje i promena. Generator kretanja i promena je polarnost svih stvari. Kao što struja teče između pozitivnog i negativnog pola, tako se sve pojave na svetu pojavljuju iz želje da se pozitivno i negativno, muško i žensko, svetlo i mračno spoji. Ovi polariteti predstavljeni su poznatim simbolom, koji se popularno naziva jin-jang: 


Uprkos tome, što je ovaj simbol široko poznat, princip dinamičke ravnoteže polariteta koji je njime predstavljen nije lako prihvatiti i primeniti u svakodnevnom životu. Puno ime ovog simbola je Tai Qi, što bi se moglo prevesti kao veliko jedinstvo. Naviknuti da razmišljaju o polaritetima kao o dijametralnim, nepomirljivim suprotnostima razdvojenih entiteta među kojima postoji napetost koja se oslobađa u pražnjenju, pripadnici zapadne kulture teško mogu da prihvate ideju da su oba polariteta istovremeno prisutna u svakoj pojedinačnoj pojavi, kao i da pojave imaju samo relativan polaritet u odnosu prema drugim pojavama. U načinu razmišljanja u kome je stvoren simbol Tai qi, polariteti prelaze jedno u drugo i stvaraju jedno drugo u stalnom ciklusu održanja dinamičke ravnoteže, pa su i sadržani jedan u drugom.

U zapadnom načinu razmišljanja polariteti se određuju distinkcijom – ili je nešto crno, ili je belo. Ako nije dobro, onda je loše. Osoba je ili muško, ili žensko, racionalna ili emotivna, praktična ili romantična. Ovaj način poimanja polova i polariteta je široko rasprostranjen bez obzira na to što se i u zapadnom naučnom razmišljanju sve češće pojavljuje ideja dinamičke ravnoteže polova. Jedan od primera koji menja osnovno shvatanje polariteta je Karl Gustav Jung i njegovo otkriće bipolarnosti ljudske psihe. Po njemu u svaka osoba ima i mušku i žensku stranu, animusa i animu. Animus bi odgovarao jang polaritetu a anima jin polaritetu, a osoba se može smatrati uravnoteženom samo ako su oba ova dela psihe funkcionalna. Ovu istu ideju je pre dve i po hiljade godina izrazio Lao Ce tvrdnjom da je „velik čovek“ onaj, koji poznaje svoju muškost a neguje svoju ženskost. 

 

Žensko i muško kôd Lao Ce-a izražavaju jin i jang, ne u smislu kulturnih kôdova zapadnog građanskog društva, nego u smislu osnovnih stvaralačkih sila univerzuma. Obzirom da je prelazak qi-a u formu i povratna promena forme u qi osnovni dinamički proces univerzuma, a dinamičke procese pokreću polariteti, qi i forma se mogu posmatrati kao polovi. Qi je suština koja povezuje, forma je oblik koji razlikuje. Qi je ideja, forma je materija u kojoj se ideja ostvaruje. Qi je u pokretu, forma je statična. Qi je u ovom odnosu uslovno rečeno muški polaritet, jang, a forma je ženski polaritet, jin. Za jang polaritet vezuje se ekspanzivnost, kretanje, svetlo, racio, ideja, inicijativa, to jest kvaliteti tradicionalno vezani za pojam muškog, dok se za jin polaritet vezuju suprotni pojmovi introvertnosti, mirovanja, mraka, emocija, ostvarenja u materiji, očuvanja stanja, to jest kvaliteti vezani za pojam ženskog. 

Žensko i muško koji se koriste kao sinonimi jina i janga često stvaraju zabunu, utisak da su žene „jin“ a muškarci „jang“, što se i poklapa sa društvenim polnim stereotipima po kojima su muškarci „jači“ a žene „slabiji“ pol. Tragom ovog rangiranja se lako može steći utisak da je jang snažan, dobar i poželjan a jin slab, loš, i nepoželjan, čak štetan. Taj utisak je potpuno pogrešan. Ako se jang posmatra kao otac, a jin kao majka, jasno je da je za nastanak novog života potrebno prisustvo i saradnja oba pola. Zato je veliki čovek, kako ga Lao Ce definiše, onaj ko je sposoban da u sebi stvori harmoniju polariteta jina i janga, ženskog i muškog, i zato sposoban da „daje život“ sebi i drugima, stvarima i pojavama. 

 

Zmaj i Feniks su klasični način predstavljanja polariteta. Zmaj predstavlja jang mušku stvaralačku snagu, a feniks jin, žensku, snagu uobličavanja i davanja forme. Zbog toga se slika na kojoj su zmaj i feniks u zagrljaju smatra artefaktom koji podržava sreću u braku i rađanje dece. Obe mitske životinje su visoko cenjene, svaka zbog svojih osobina.

U ciklusima prirode i ciklusima života svako kretanje potrebuje odmor, ritmično se smenjuju ciklusi rasta i opadanja, svaka pojava traži ravnotežu i odgovarajuću meru janga odnosno jina u odgovarajuće vreme. Ljudski bioritam je podešen za smenjivanje dnevne aktivnosti i noćnog odmora. Biljkama je potreban zimski odmor da bi mogle da se razvijaju i daju plod. U cikličnoj promeni polariteta svako uzdizanje završava u spuštanju, da bi se ponovo dizalo, i tako u krug. Švako širenje se završava u skupljanju, da bi se posle opet proširilo. Posle svetla dolazi tama, posle koje opet dolazi svetlo.

Ljudi su skloni da obraćaju pažnju samo na uzlazni deo ovih cikličnih kretanja, da jang vrednuju kao bolji u životnim dešavanjima i u uređenju prostora podjednako. Međutim, biljka koja bez prekida donosi plodove, istroši se i ugiba. Od napora bez prekida i odmora i čovek se istroši i umire. Zato, bez obzira što se kao ilustracije jin polariteta obično navode pojmovi koji se u našoj kulturi vrednuju kao negativni, jin polaritet je jednako važan kao jang, i treba obratiti na njega jednaku, pa čak i veću pažnju. Lao Ce naglašava značaj jin polariteta sledećim rečima:


„Od svih stvari na svetu nema ničeg slabijeg od vode, ali ništa kao ona ne savlađuje ono što je čvrsto. Da slabost savlađuje snagu i nežnost savlađuje krutost, nema nikog ko to ne zna; Ali niko ne saobražava svoje ponašanje tome.“ 

Pitanje određivanja jin ili jang polariteta, kao i kod procene uticaja tokova qi-a, pitanje je odnosa i srazmere. Oba kvaliteta moraju biti prisutna u srazmeri koja odgovara datom prostoru, situaciji i potrebi. Jin i jang se posmatraju kao odnos. Oni ne postoje odvojeno, sami po sebi. Ništa nije jin ili jang po sebi, nego je jin ili jang u odnosu na neku drugu pojavu, situaciju ili okruženje. Pri tome, sve što postoji, u svakom momentu sadrži oba polariteta u sebi, i prema svemu drugom odnosi se kao polaritet.

Popularne knjige o Feng Šuiju obično daju tabelu suprotnosti kojima ilustruju kvalitete jina i janga, ali propuštaju da objasne kako ta dinamička ravnoteža funkcioniše, pa se, naravno, o ova dva pojma razmišlja onako, kako smo navikli, to jest u suprotnostima. Usled toga se u praksi često srećem sa zahtevom da odredim dali je nešto „jin“ ili „jang“, što je praktično nemoguće. Jin i jang nisu jednoznačni kvaliteti kakvima uobičajeno smatramo „zeleno“, „slano“ ili „uključeno“, itd. Primera radi, masivna, teška i udobna starinska fotelja će biti jang u odnosu na sobu u kojoj će ona biti dominantan predmet. Zbog toga će nju kao mesto za sedenje instinktivno odabrati osoba koja i sama teži dominaciji, to jest sa jače izraženim jang kvalitetima. Ista ta fotelja će, spram prostranog, visokog i svetlog predvorja nekog hotela predstavljati jin polaritet, mesto udobnosti i zaštićenosti i njoj će težiti oni koji su manje sigurni u sebe, traže stabilnost i zaštitu. Jin uređenju u svom domu će takođe težiti oni, koji su u spoljnjem svetu izloženi jakom delovanju jang polariteta: oni koji se mnogo kreću, imaju mnogo interakcija sa ljudima, donose odluke, ali i poljoprivrednici i ljudi koji rade na otvorenom...

Jin prostor i Jang prostor 

Feng Šui teži da uspostavi ravnotežu jina i janga, i određuje polaritet predmeta u odnosu na okruženje. Generalno posmatrano, osoba, situacija ili delatnost koji teže jang kvalitetima (inicijativi, kretanju, ekspanziji) traže jang okruženje u vidu širine prostora, monumentalnosti dimenzija, oštrine, svetlih boja, mnogo svetla. Sa druge strane, osoba, situacija ili delatnost koja teži jin kvalitetima (kontemplacija, uobličavanje, odmor) traže jin okruženje u vidu ograničenog prostora, malih dimenzija, tamnijih boja, mekoće. Tako za prijem gostiju odgovara prostrana dnevna soba, a za spavanje udobna, mala, intimna spavaća soba. Jang podržava jang a jin podržava jin.

Gledajući simbol Tai qi-a, međutim, upada u oči, da se u sredini jang (belog) dela, tamo gde jang deluje najjači, nalazi tačka jina, to jest crne boje, a da se tamo gde je jin (crno) najjači, nalazi tačka janga, to jest bele boje. To je grafički izraz pravila da na svom vrhuncu jang rađa jin i da na svojoj najnižoj tački jin rađa jang. Ovo jednostavno pravilo ponovo stavlja u fokus pitanje srazmere, jer preterivanje u bilo kom pravcu proizvodi efekat suprotan od željenog. Prevelika, minimalistički nameštena dnevna soba, sa mnogo otvorenog prostora, svetlim bojama, jakim osvetljenjem (jang) će delovati zvanično i oštro, a kod onih koji borave u njoj će proizvesti osećaj nezaštićenosti, čak emotivne i fizičke hladnoće (jin). Ovim će stvaranje opuštene atmosfere zajednice, druženja i prijatne konverzacije biti otežano. Preterivanje u pravcu naglašavanja janga proizvešće efekat suprotan osnovnoj nameri. Sa druge strane skučena spavaća soba obojena u tamne boje, popunjena kitnjastim komadima nameštaja, dubokim, mekanim tepisima, teškim draperijama (jin) deluje zagušujuće i proizvodi svoju suprotnost, nemogućnost opuštanja (jang), i može na primer da bude uzrok čestih glavobolja ili burnih, teskobnih snova.

Uobičajeno se smatra da je odgovarajući odnos polariteta u životnom prostoru okvirno 60% jang elemenata i 40% jin elemenata. Zavisno od aktivnosti u određenom prostoru ovaj odnos se može menjati. Tako na primer radna soba u kojoj se piše ili uči može više težiti jinu, što pomaže koncentraciju i smirenost, dok dnevna soba ili kancelarija može malo jače težiti jangu, kako bi se u njoj mogao voditi aktivniji život. 

 


 

 Dva stila uravnotežavanja Jang prostora jin detaljima: minimalistička dnevna soba i hol viktorijanskog hotela

Simbol jin-jang opisuje ciklus dizanja, rasta, opadanja i prestanka da bi nastalo nešto novo. To je prirodni ritam svake pojave, bila ona materijalna ili nematerijalna. Tako se preko odnosa polariteta povezuju razni planovi i dimenzije postojanja, jer kada poredimo dijagrame na kojima su označene faze razvoja različitih stvari i pojava, isti položaj u kružnom dijagramu označava isti odnos polariteta u pojavi. U tom smislu isti odnos polariteta prisutan je u nicanju, mladoj biljci, rođenju, bebi, planiranju, učenju, jutru, proleću, i bilo kojoj pojavi koja se na krugu rasta i opadanja može postaviti na istu ili blisku tačku na dijagramu Tai qi 


Sve pojave nastaju, razvijaju se i opadaju u vremenu, i zato kretanje polariteta jina i janga odražava i kretanje vremena, i kretanje pojava u vremenu. Kao što gornja ilustracija pokazuje, na dijagramu Tai qi se mogu modelirati svi pokreti, sve promene vezane za vreme. Istovremeno se i prostorni odnosi mogu izraziti kao odnos polariteta. Promene u vremenu i prostorni odnosi se dovode u vezu preko odnosa jina i janga. Intervencije u prostoru koje vrši Feng Šui usmerene su na usaglašavanje ovih odnosa. Pojam usaglašavanja je u praksi često pogrešno shvaćen kao manipulisanje ovih tokova u cilju sprovođenja svoje volje ili „preokretanja sreće“. Qi i forma, jin-jang, ciklično kretanje su osnovne sile univerzuma, na talasima njihovih promena raste i propada sve što postoji. U svetlu toga, ljudske intervencije mogu da poremete te tokove i da na kratke staze stvore veliku korist merenu ljudskim merilima, to jest pojačani uzlazni tok u terminima kretanja, ali će usled težnje za uspostavljanjem ritma i razmere to izazvati i mnogo izraženije opadanje na duži rok, to jest veliku štetu, opet merenu ljudskim merilima. Umetnost Feng Šuija zato i ne teži tome da se ti tokovi preokrenu ili zaustave, nego da se čovek uskladi sa tim tokovima i da se amplitude kretanja umere i prilagode ljudskoj potrebi, kako bi umesto uzburkanog, olujnog mora plovili po blagim, osunčanim talasima. 

 

Promena - Faze promene 

 

U cikličnom kretanju i smenjivanju polariteta, u ciklusima rasta i opadanja qi prolazi kroz razne faze u kojima pokazuje različiti karakter kretanja. Ovi karakteri kretanja obuhvaćeni su grupom od pet faza promene, koje se uobičajeno prevode kao pet elemenata. Pošto element u zapadnom kulturnom krugu kolokvijalno označava supstancu, to jest materiju, obično dolazi do zabune oko predstavljanja pojedinih faza promena ili karaktera kretanja. Naime kada se element shvati u materijalnom smislu, vrlo je teško objasniti, zašto na primer klasična drvena stolica u boji hrastovine nije tipičan izraz elementa drvo, iako je napravljena od drveta. Međutim, ako se umesto o elementima, misli o karakterima kretanja sadržanim u predmetu, onda je jasno, da stolica koju karakterišu široke ravne površine i na koju sedamo, to jest spuštamo se, asocira na kretanje prema dole ili na sedenje, to jest mirovanje u ravni. Karakter kretanja elementa/faze drvo je međutim baš nasuprot sedenja ili spuštanja intenzivno uzlazan. Tipičan vremenski izraz intenzivne uzlazne energije rasta i razvoja karakterističnog za element/fazu drvo jeste period proleća, sa kojim je (i u Kini i na zapadu) asocirana zelena boja, dok se braonkasta boja, kakvu ima obrađeno drvo uobičajeno povezuje sa silaznim periodom godine – jeseni.

Osnovni karakteri kretanja pet faza opisani su fizičkim pojavama koje pokazuju sličnost sa datim karakterom kretanja. Tih pet fizičkih pojava su drvo, vatra, zemlja, metal i voda, zbog čega su osnovni atributi ovih fizičkih pojava istovremeno i osnovni atributi pet faza/elemenata. 

 Pojavni oblici pet faza/elemenata: zemlja, drvo, metal, vatra, voda

Ovi karakteri kretanja predstavljeni su karakterističnim tačkama na dijagramu Tai qi, koji predstavlja prostorni i vremenski tok promena. Bitne tačke godišnjeg ciklusa su prolećna ravnodnevnica, letnja dugodnevnica, jesenja ravnodnevnica i zimska kratkodnevnica, a bitne tačke orijentacije promena u prostoru su četri kardinalna pravca, istok, jug, zapad i sever. Karakter kretanja a time i položaj ovih tačaka na dijagramu Tai qi se poklapa, što daje pozicije četri faze na krugu. Tačka spajanja, u odnosu na koju se određuju vreme i prostor, jeste centar dijagrama, koji predstavlja petu fazu. Svakoj od tih pet tačaka, to jest svakoj fazi odgovaraju sve one stvari, pojave i procesi, koje karakteriše isti tip kretanja. Na taj način sa pojedinom fazom/elementom se mogu povezati organi, delovi tela, čula, karakterne crte, osećanja, delatnosti, vremenski uslovi, oblici terena, itd. Sve stvari, pojave i procesi koje karakteriše ista faza/element su međusobno povezani tim unutrašnjim sadržajem kretanja, i odnose se prema svim stvarima, pojavama i procesima koje pripadaju drugoj fazi/elementu po pravilima interakcije elemenata.

  

 

Recent Blog Entries

Recent Videos

3935 views - 1 comment

 

 

Share on Facebook