Feng Shui with Dr. Anna Markovic Plestovic

FENG SHUI * ARCHITECTURE * URBANISM * GEOGRAPHY * SOCIETY

title

Click to add text, images, and other content

Shan-Shui: Novi koncept urbanog dizajna

Arhitektura spiritualno-estetskog krajolika – Feng Shui u urbanom razvoju

Dr. Anna Marković Plestović

 

Iako neimenovano tradicionalna učenja Feng Shui-ja se postepeno inkorporiraju u kinesku arhitektonsku i urbanističku praksu i daju rezultate zapažene i cenjene širom sveta. Budući da je Feng Shui – čak i kad se pominje samo kao tradicionalno kinesko slikarstvo ili poezija, ili tradicionalna nauka o ljudskim nastambama –  nauka o funkcionisanju  ljudi u prostoru sa više hiljada godina dugom tradicijom analiziranja i promišljanja ovih odnosa, ovi rezultati nisu iznenađujući. Koncept Shan-Shui grada je u stvari relativno homogen spoj modernih društveno-razvojnih težnji, individualizma moderne arhitekture i stalne ljudske potrebe za prirodom, harmonijom, smislenim i sadržajnim životom.

 

KONCEPT 

Reformska politika otvaranja započeta `80-ih godina prošlog veka omogućila je neverovatan privredni rast i dovela Kinu među prve industrijske i ekonomske sile sveta, ali i izazvala koncentraciju aktivnosti i ljudi, i time neviđen rast broja i veličine gradova. Narasli gradovi su se veoma brzo suočili sa svim tipičnim problemima uređenja prostora za funkcionisanje velikog broja ljudi na malom prostoru, kao i sa problemima deteroriacije prirodne i društvene sredine. 

Kao koncept za razvoj gradova se (takoreći prirodno) nametnuo američki model oblikovanja, budući da je on globalno važeći prostorni izraz uspešne liberalne ekonomije sa povećanom spratnošću i gustinom naseljenosti, poslovnim centrom i zoniranjem grada, pravim linijama i pravougaonim mrežama koje bi trebale da omoguće protočnost saobraćaja i efikasnost funkcionisanja (tržišta).

 

 

Shanghai - promena izgleda grada u 20 godina 

 

I na mestu pospanih kineskih gradova nikli su CBD-i (Central Business District) od zapanjujućih solitera koje je dizajnirala svetska elita arhitekture, skyline-i od kojih zastaje dah, i stvorile se mnoge kontroverze u društvu, koje ima dugotrajnu tradiciju odnosa prema prirodi i prostoru zasnovanog na potpuno različitim premisama od onih, na kojima je ovaj model urbanog razvoja zasnovan.

 

Preispitivanje uvezenih koncepata urbanog dizajna od kineskih stručnjaka je počelo već osamdesetih godina prošlog veka. Problematikom se bavio i akademik Qian Xuesen, jedan od otaca kineskog svemirskog programa, koji je dao pet inicijalnih koncepata za razvoj kineske arhitekture i urbanistike u svojoj "teoriji o urbanologiji i Shan-Shui gradu" radu iz 1996. Zajedno sa akademikom Wu Liangyong-om, koji je već 1987. pokrenuo istraživanja o mogućnostima reaktualizacije teoretske osnove kineske tradicionalne "nauke o ljudskim naseljima" stvorili su koncept gradnje Shan-Shui. Koncept je nastao iz integracije arhitektonskih odgovora na izazove modernog društvenog razvoja i reinterpretiranih tradicionalnih učenja o lociranju i izgradnji ljudskih naselja u skladu sa energijama prirodnog okruženja.

 

Shan-Shui bukvalno znači planina i voda, i to su ujedno i osnovni pojmovi/koncepti u kineskoj nauci o uređenju prostora, Feng Shui-ju (ranije Kan Yu), gde se odnos planina i vode posmatra kao simbolički izraz karaktera mesta i kao reper za harmonično smeštanje, uobličavanje i funkcionisanje ljudskog staništa kao integralnog dela okruženja, u kome su zadovoljene ne samo fizičke, nego i intelektualne, emocionalne i spiritualne potrebe ljudi.

 

Feng Shui može delovati zastarelo, maglovito i mistično modernoj tehnologiji gradnje čije mogućnosti nisu ograničene prirodnim uslovima i preprekama. Svaki dan nastaju novi i bolji izolacioni materijali, preko reka se sa lakoćom grade mostovi, isušuju se močvare da bi se dobio teren za gradnju, kroz planine se probijaju tuneli, grade se veštačka ostrva...  Usled tih neograničenih mogućnosti se u tkivima gradova pojavljuje sve više pravih, oštrih linija, sve višlji šiljati, uspravni objekti, mreže kvadrata su sve uniformnije, ujednačenije. Istovremeno, ovaj razvoj ostavlja sve manje prostora za individualnost, susrete, neformalne i ne-programirane interakcije, za estetske i spiritualne doživljaje osećanja "sada i ovde", za lepotu i udobnost ljudi.

 

Koncept Shan-Shui grada sa jedne strane prihvata neizbežnost porasta gradske populacije, povećanja koncentracije stanovništva i rasta gradova i ukupnih površina koje gradovi zauzimaju, a sa druge strane rastuće urbane strukture organizuje prema prirodnim predlošcima lokaliteta i time stvara čvrsto jedinstvo prirodnog i artificijelnog u rehumanizovanom gradskom pejzažu, koji time postaje lokus-specifičan: grad odražava širi prirodni pejzaž i elementi šireg prirodnog okruženja postaju karakteristični delovi urbanog krajolika koji omogućuju prirodno funkcionisanje ljudi u prostoru i daju jednistvenu estetsko-spiritualno-emotivnu dimenziju urbanoj celini. Sem ekonomske održivosti teži se postizanju višeslojne humane/socijalne održivosti gradova.

 

TRADICIONALNI KONCEPTI U MODERNOJ INTERPRETACIJI - MAD ARCHITECTS

 

Koncept Shan-Shui gradnje na svojim projektima sa izuzetnim uspehom primenjuje studio MAD Architects pod vođstvom mladih, međunarodno nagrađivanih arhitekata Ma Yansong-a, Dang Qun-a and Yosuke Hayano-a. Primenu koncepta su predstavili u Pekingu na manifestaciji 2012 Design week čija tema je bila "Gradovi budućnosti".

Počeci primene tradicionalnih kineskih koncepata pojavljuju se u Absolute towers, reinterpretaciji sada već bivših njujorških kula bliznakinja. Meki, međusobno komplementarni oblici ovih kula razbijaju tradicionalni, skoro Frojdovski pravolinijski maskulinizam nebodera talasastim spoljnjim konturama. Konture dva tornja stvaraju međusobno komplementarne izbočene i ulegnute oblike kao izraz dinamičke ravnoteže jina janga u prirodi. Kružnim balkonom i nezavisnom rotacijom svakog nivoa dizajneri su imali nameru da "omoguće stanarima emotivno povezivanje sa njihovim gradom i osvešćivanje prisustva prirode u gradu"

 

 Absolute towers, Missisauga, Toronto, Canada

Predlog razvojnog projekta (2011.) koji predstavlja planinski pejzaž sa fokusom na centralnu dolinu i organske oblike naručile su dve sestre, koje su preuzele očevu kompaniju, i smatraju "normalan" grad karakterisan mrežama i kvadratima previše maskulinističkim i zastarelim. Projekat bi trebao da se izvede u sklopu CBD u Amsterdamu, za koji Ma Yansong kaže da je "zamišljen kao moderna reprezentacija grada jer planeri uživaju u viziji mnogih visokih tornjeva, ali u stvarnosti je to jedna surova i nehumana sredina". Centralna dolina projekta sa vodopadom, mostovima, terasama i zelenilom predstavlja kontratežu dehumanizujućoj pravolinijskoj urbanoj mreži izvan projekta.

 

 Zgrada dizajnirana za CBD u Amsterdamu

Puna primena koncepta Shan-Shui grada se pojavljuje u projektu planinskog sela na planini Huangshan. Arhitekti su se suočili sa problemom očuvanja izražajnog i bogatog pejzaža na padinama planine, što je trebalo pomiriti sa planiranom izgradnjom naselja za odmor. Suprotno zapadnjačkim konceptima razvoja, u kojima se krajolik prilagođava, prekraja i preuređuje spram potreba projekta, oni su projekat prilagodili specifičnostima lokacije. Arhitektura koja se nastavlja na konturne linije terena, replicira ih i razvija u oblike ljudske nastambe inkorporira topografiju lokaliteta u projekat, stvara visoko individualizovane stambene jedinice i čini prohodnom granicu prirodnog i artificijelnog. 

 

 

Selo za odmor na planini Huangshan u provinciji Anhui u Kini. Gore izgled sela, dole "izrastanje" arhitekture iz topografije terena 

 

Najnoviji projekat Urban forest, koji predstavlja novi CBD, novi grad za sebe u gradu će biti izgrađen u Guiyang-u u Kini. On je planiran da bude kontrateža raznih Central Business District-a širom sveta, koji repliciraju isti pravougaono-pravolinijski uzorak gusto smeštenih nebodera kao reprezentacije hijerarhije, koncentracije i efikasnosti koje se izjednačavaju sa uspehom i razvojem. Međutim, ovaj model obično ne uključuju prostorne reprezentacije drugih dimenzija osećaja uspešnosti: nehijerarhijske interakcije, slobodno vreme, estetske doživljaje, emotivnu ispunjenost i druge "neefikasne i neproduktivne" aspekte.

Urbana šuma protkana je upravo prostornim reprezentacijama ovih drugih aspekata: mostovima, trgićima, terasama, platformama, komunikacionim tačkama prožetim prirodnim pejzažom – mestima gde se ljudi mogu okupljati, videti, biti viđeni i deliti doživljaje. Sve ove reprezentacije se mogu smatrati jin aspektima koji harmonično dopunjuju jang prostore zgrada namenjene za rad, intenzitet, koncentraciju i stvaranje.

 

 

Shan-Shui

Click to add text, images, and other content

>title

Click to add text, images, and other content

Recent Blog Entries

Recent Videos

3935 views - 1 comment

 

 

Share on Facebook